И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима. На чак 250 локација у Србији пронађено је неколико врста тартуфа. Тачније, пронађено је 13 врста тартуфа, што је скоро половина свих познатих европских врста тартуфа. Међутим, упркос огромном потенцијалу овај посао у Србији је и даље у почетној фази, а о њему готово да нико и не говори. Бели тартуф, кухињски дијамант, храна богова или јело аристократа, како га све називају, најцењенија је и најскупља печурка на свету из једног простог разлога- не може се вештачки узгајати, а једино његово станиште је дивљина. Поред специфичних услова за узгој, тартуфи имају у јединствену арому, која се добија мешавином кише и нетакнуте земље, што даје посебну драж сваком јелу. А сем гастрономске вредности, тартуфи су изузетно здрави јер обнављају сиве мождане ћелије и јачају организам. Најређи од свих тартуфа је бели тартуф, којег Србија има у изобиљу. Најчешће расте у равничарским пределима испод бора и тополе. У Србији ова скупоцена посластица може се наћи у западном Срему, јужном Банату, околини Панчева, Ваљева, Бора…

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 20. новембар 2012.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ (1847-2000) / Ненад Грујичић




Бански двор, Бања Лука
20. новембар, 19 часова



Ова антологија садржи двеста деведесет песника у интервалу од једног и по столећа развоја поезије на српском језику у екавском и ијекавском изговору. По први пут у једној капиталној антологији српске поезије нашло се чак двадесет шест савремених песника из Босне и Херцеговине, односно Републике Српске:
Душко Трифуновић, Дара Секулић, Владимир Настић, Велимир Милошевић, Ранко Прерадовић, Стеван Тонтић, Стевка Козић Прерадовић, Ђуро Дамјановић, Бранко Чучак, Зоран Костић, Тодор Дутина, Слободан Благојевић, Душан Праћа, Ранко Сладојевић, Горан Симић, Боро Капетановић, Предраг Бјелошевић, Анђелко Анушић, Драгана Крагуљ, Дејан Гутаљ, Бранко Брђанин Бајовић, Љупко Рачић, Мирко Вуковић, Жељко Пржуљ, Тања Ступар Трифуновић и Александра Чворовић.

Програмски садржај у Банском двору

– Песме Бранка Радичевића, Лазе Костића, Јована Дучића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Стевана Раичковића, Мирослава Антића, Душка Трифуновића и Ђуре Дамјановића говоре Студенти Академије умјетности у Бањалуци, Данило Керкез, Смиљана Маринковић и Иван Перковић

– Своје пјесме из антологије казују пјесници из Републике Српске:
Ранко Рисојевић, Ранко Прерадовић, Стевка Козић Прерадовић, Зоран Костић, Душан Праћа, Анђелко Анушић, Предраг Бјелошевић, Боро Капетановић, Драгана Крагуљ, Александра Чворовић и Тања Ступар Трифуновић


– О антологији говоре:
Бранко Брђанин Бајовић, Мирко Вуковић и аутор
__________________________________________________

 
Бански двор, Бања Лука
20. новембар, 19 часова

Свечани програм Бранковог кола