И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима. На чак 250 локација у Србији пронађено је неколико врста тартуфа. Тачније, пронађено је 13 врста тартуфа, што је скоро половина свих познатих европских врста тартуфа. Међутим, упркос огромном потенцијалу овај посао у Србији је и даље у почетној фази, а о њему готово да нико и не говори. Бели тартуф, кухињски дијамант, храна богова или јело аристократа, како га све називају, најцењенија је и најскупља печурка на свету из једног простог разлога- не може се вештачки узгајати, а једино његово станиште је дивљина. Поред специфичних услова за узгој, тартуфи имају у јединствену арому, која се добија мешавином кише и нетакнуте земље, што даје посебну драж сваком јелу. А сем гастрономске вредности, тартуфи су изузетно здрави јер обнављају сиве мождане ћелије и јачају организам. Најређи од свих тартуфа је бели тартуф, којег Србија има у изобиљу. Најчешће расте у равничарским пределима испод бора и тополе. У Србији ова скупоцена посластица може се наћи у западном Срему, јужном Банату, околини Панчева, Ваљева, Бора…

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Са насловне стране


..
..

Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије

......Из „Обмањујући обмањиваче“ од Семјуела Ј. Хемрика
Генерал Ајзенхауер је био тај који је инсистирао да Дража Михаиловић прими америчку Легију части, своје највише страно војно признање.
У Генију за Обмане, Ранкин нуди живахну и свеобухватну историју о томе како је Британија блефирала, преварила и шпијунирала свој пут до победе у два светска рата. Како он показује, доследан програм стратешке преваре испливао је у Првом светском рату, ослањајући се на стубове камуфлаже, пропаганде, тајним обавештајним подацима и специјалним снагама. Сви облици преваре се нашли страственог покровитеља у Винстону Черчилу, који је занешен ентизијазмом обмањивања непријатеља у Другом светском рату. Из „Геније за обману: Како је лукавство помогло Британцима да освоје два светска рата“, Николаса Ранкина[Председник] Рузвелт га је питао [југословенског амбасадора у САД, Фотића] 20. децембра 1941. године “Како после таквих стравичних злочина можемо очекивати да (Срби) живе у истој држави са Хрватима”. И у ранијој прилици [Рузвелт] је рекао, “требало би Срби да одлуче какву заједницу са Хрватима намеравају да задрже после рата”.
Хамилтон Фиш Армстронг ми је рекао [Амбасадору Фотићу], “Никада нисмо разумели његов [Черчилов] занос према Титу и његово убеђење да би могао да удаљи Тита од Руса”. Из „Распад Југославије“, Илије Јукића Као што је амерички пуковник Роберт Мекдауел истакао, Стаљин је покушао неколико пута од 1942. до почетка 1944. да Британци пошаљу совјетску мисију Михаиловићу и помогну да се спречи рат између четника и партизана. Молотов је рекао Идену (британском министру спољних послова), у новембру 1943. године на крају конференције у Техерану “Радије бих послао нашу мисију Михаиловићу него Титу да сазнају више информација о догађајима тамо”.
Генерал Корнев, који је упућен за шефа совјетске мисије Титу, у јануару 1944. питао је Била Дикина, који је послат у мају 1943. године, као прва британска мисија Титу, зашто су Британци помагали Титу када Совјети нису имали поверења у војне вредности партизана и сматрали су Михаиловићев покрет отпора као једину групу од неког значаја … у то време, Дикин је рекао: “Мислио сам да Корнев мора да верује да смо помагали Титу због неког тајног политичког мотива”. Из говора Николе Р. Пашића, 15. мај 1993. “Према Едварду Кардељу, премијеру Југославије за време Тита, Стаљин је вршио притисак на партизане” да постигну договор са четницима по сваку цену и оснују заједничку војску под командом Михаиловића.”..... Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 
ЛеЗ 0007489
..

Нема коментара:

Постави коментар