И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима. На чак 250 локација у Србији пронађено је неколико врста тартуфа. Тачније, пронађено је 13 врста тартуфа, што је скоро половина свих познатих европских врста тартуфа. Међутим, упркос огромном потенцијалу овај посао у Србији је и даље у почетној фази, а о њему готово да нико и не говори. Бели тартуф, кухињски дијамант, храна богова или јело аристократа, како га све називају, најцењенија је и најскупља печурка на свету из једног простог разлога- не може се вештачки узгајати, а једино његово станиште је дивљина. Поред специфичних услова за узгој, тартуфи имају у јединствену арому, која се добија мешавином кише и нетакнуте земље, што даје посебну драж сваком јелу. А сем гастрономске вредности, тартуфи су изузетно здрави јер обнављају сиве мождане ћелије и јачају организам. Најређи од свих тартуфа је бели тартуф, којег Србија има у изобиљу. Најчешће расте у равничарским пределима испод бора и тополе. У Србији ова скупоцена посластица може се наћи у западном Срему, јужном Банату, околини Панчева, Ваљева, Бора…

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 31. октобар 2015.

Прва етапа Апокалипсе (1)

СВЕТ

Хоће ли Руси пресећи интернет

Аме­рич­ким вој­ним зва­нич­ни­ци­ма сум­њи­ва ак­тив­ност ру­ских под­мор­ни­ца у бли­зи­ни жи­ла ку­ца­ви­ца свет­ске мре­же

Руска нуклеарна подморница „Јекатеринбург” (Фото Ројтерс/ Андреј Пронин)
Пен­та­гон твр­ди да су ру­ске под­мор­ни­це и шпи­јун­ски бро­до­ви све ак­тив­ни­ји у бли­зи­ни под­вод­них оп­тич­ких ка­бло­ва кроз ко­је про­ла­зи ин­тер­нет сиг­нал, као и да би у „пе­ри­о­ду на­пе­то­сти и су­ко­ба” Мо­сква мо­гла да на­ре­ди на­пад на ка­на­ле ко­му­ни­ка­ци­је на свет­ској мре­жи.
Ин­фор­ма­ци­ја се за­вр­те­ла за­хва­љу­ју­ћи тек­сту у „Њу­јорк тај­мсу” са ци­та­ти­ма вој­них зва­нич­ни­ка ко­ји су упла­ше­ни да би Кремљ мо­гао да уда­ри на он­лајн са­о­бра­ћај­ни­це. Ши­ра јав­ност је по­че­ла да раз­ми­шља о про­вод­ни­ци­ма ис­под оке­а­на на­кон што је аме­рич­ки уз­бу­њи­вач Едвард Сно­у­ден обе­ло­да­нио да та­мо­шња На­ци­о­нал­на без­бед­но­сна аген­ци­ја (НСА) има оби­чај да се за­ка­чи на оп­тич­ке ка­бло­ве и „иси­са­ва” ин­фор­ма­ци­је о би­ло ко­ме на пла­не­ти. Це­ло­куп­на он­лајн ко­му­ни­ка­ци­ја, да­кле и она у Ру­си­ји, од­ви­ја се тим пу­те­ви­ма јер ка­бло­ви умре­жу­ју ра­чу­на­ре из свих де­ло­ва све­та. 
Њу­јор­шки днев­ник пи­ше да је при­су­ство ру­ских пло­ви­ла у бли­зи­ни под­вод­них са­о­бра­ћај­ни­ца у Се­вер­ном мо­ру, се­ве­ро­и­сточ­ној Ази­ји и у бли­зи­ни оба­ле САД „пред­мет из­у­зет­не па­жње” Пен­та­го­на.
„Сва­ког да­на бри­нем због оно­га што би Ру­си мо­гли да ура­де”, из­ја­вио је Фре­де­рик Ро­ег, ко­ман­дант под­мор­нич­ке фло­те САД у Ти­хом оке­а­ну.
Ње­го­ве ко­ле­ге на­во­де при­мер ру­ског шпи­јун­ског бро­да „Јан­тар” ко­ји се про­шлог ме­се­ца кре­тао од
ис­точ­не оба­ле САД ка Ку­би, у бли­зи­ни ве­о­ма зна­чај­ног ка­бла тик уз аме­рич­ку вој­ну ба­зу Гван­та­на­мо. Са­те­ли­ти и ави­о­ни из ко­јих је сни­ман „Јан­тар”, за ко­ји Ру­си твр­де да слу­жи за на­уч­но ис­тра­жи­ва­ње оке­а­на, за­бе­ле­жи­ли су опре­му уз по­моћ ко­је је мо­гу­ће из­вр­ши­ти та­кву суб­вер­зи­ју. Ипак, Мајкл Се­крист, струч­њак за ова пи­та­ња са Хар­вар­да, об­ја­шња­ва да би „сва­ка зе­мља мо­гла да на­не­се ште­ту си­сте­му у пот­пу­ној тај­но­сти и да уоп­ште не­ма брод са по­треб­ном опре­мом у бли­зи­ни”. 
Ве­ћи­на ин­тер­нет­ских ком­па­ни­ја до­ла­зи из САД и ко­ри­сти оп­ште­по­зна­те ру­те до­ступ­не на јав­ним ма­па­ма. При­род­не не­сре­ће и си­дра мо­гу да у бли­зи­ни по­вр­ши­не во­де оште­те ове жи­ле ку­ца­ви­це ин­тер­не­та. Ако би не­ко на­мер­но пре­се­као мре­жу на ве­ћим ду­би­на­ма, он би знат­но оте­жао до­ла­зак до ин­фра­струк­ту­ре и по­прав­ку ште­те. 
Те­шко је за­ми­сли­ти ка­ко би свет функ­ци­о­ни­сао по­сле ха­ва­ри­је јер тим пу­те­ви­ма кру­же меј­ло­ви, тви­то­ви, по­слов­не, вој­не, ди­пло­мат­ске, без­бед­но­сне и при­ват­не ин­фор­ма­ци­је. Са­мо у то­ку јед­ног да­на омо­гу­ћа­ва­ју по­сло­ве вред­не де­сет би­ли­о­на (хи­ља­да ми­ли­јар­ди) до­ла­ра.
За­ни­ма­ње др­жа­ва за под­вод­не ка­бло­ве ни­је но­вост. Јед­на аме­рич­ка под­мор­ни­ца је још 1971. у Охот­ском мо­ру се­вер­но од Ја­па­на на­и­шла на со­вјет­ске те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­не ка­бло­ве. При­ка­чив­ши се, Ва­шинг­тон је при­слу­шки­вао ну­кле­ар­не тај­не хлад­но­ра­тов­ског ри­ва­ла. Про­грам је тра­јао до 1981. ка­да је аме­рич­ки оба­ве­шта­јац за 35.000 до­ла­ра про­дао КГБ-у ин­фор­ма­ци­је о про­јек­ту, због че­га је и да­нас у за­тво­ру. 
САД су пре де­сет го­ди­на оти­сну­ле под­мор­ни­цу „Џи­ми Кар­тер” за ко­ју оба­ве­штај­ни ана­ли­ти­ча­ри пи­шу да јој је циљ упра­во при­ве­зи­ва­ње на ка­бло­ве и пре­сре­та­ње ин­фор­ма­ци­ја. По­ред упа­да у сер­ве­ре ИТ ком­па­ни­ја, то је још је­дан би­тан из­вор по­да­та­ка о по­је­дин­ци­ма чи­је је ко­ри­шће­ње мак­си­мал­но уса­вр­ши­ла НСА. Нер­во­зу у Ва­шинг­то­ну ве­ро­ват­но иза­зи­ва убе­ђе­ње да би Ру­си мо­гли ра­ди­ти то исто, по­себ­но по­сле ве­сти да Кремљ убр­за­но оса­вре­ме­њу­је мор­на­ри­цу, ула­же 2,4 ми­ли­јар­де до­ла­ра у цр­но­мор­ску фло­ту и гра­ди под­мор­ске дро­но­ве ко­ји мо­гу да но­се ма­ње ну­кле­ар­но оруж­је. Не­и­ме­но­ва­ни европ­ски ди­пло­ма­та је ка­зао да је ни­во ру­ске ак­тив­но­сти „упо­ре­див са оним што смо ви­де­ли у хлад­ном ра­ту”, због че­га је Нор­ве­шка од са­ве­зни­ка тра­жи­ла по­моћ у пра­ће­њу ру­ских под­мор­ни­ца.
Ру­ски ме­ди­ји пре­но­се пи­са­ње „Њу­јорк тај­мса”, али та­мо­шњи зва­нич­ни­ци не  ко­мен­та­ри­шу ње­го­ве на­во­де.
Ј. Сте­ва­но­вић , објављено: 31.10.2015. у Политици

Нема коментара:

Постави коментар