СВЕТ
Хоће ли Руси пресећи интернет
Америчким војним званичницима сумњива активност руских подморница у близини жила куцавица светске мреже
Руска нуклеарна подморница „Јекатеринбург” (Фото Ројтерс/ Андреј Пронин)
Пентагон тврди да су руске подморнице и шпијунски бродови све активнији у близини подводних оптичких каблова кроз које пролази интернет сигнал, као и да би у „периоду напетости и сукоба” Москва могла да нареди напад на канале комуникације на светској мрежи.
Информација се завртела захваљујући тексту у „Њујорк тајмсу” са цитатима војних званичника који су уплашени да би Кремљ могао да удари на онлајн саобраћајнице. Шира јавност је почела да размишља о проводницима испод океана након што је амерички узбуњивач Едвард Сноуден обелоданио да тамошња Национална безбедносна агенција (НСА) има обичај да се закачи на оптичке каблове и „исисава” информације о било коме на планети. Целокупна онлајн комуникација, дакле и она у Русији, одвија се тим путевима јер каблови умрежују рачунаре из свих делова света.
Њујоршки дневник пише да је присуство руских пловила у близини подводних саобраћајница у Северном мору, североисточној Азији и у близини обале САД „предмет изузетне пажње” Пентагона.
„Сваког дана бринем због онога што би Руси могли да ураде”, изјавио је Фредерик Роег, командант подморничке флоте САД у Тихом океану.
Његове колеге наводе пример руског шпијунског брода „Јантар” који се прошлог месеца кретао од
источне обале САД ка Куби, у близини веома значајног кабла тик уз америчку војну базу Гвантанамо. Сателити и авиони из којих је сниман „Јантар”, за који Руси тврде да служи за научно истраживање океана, забележили су опрему уз помоћ које је могуће извршити такву субверзију. Ипак, Мајкл Секрист, стручњак за ова питања са Харварда, објашњава да би „свака земља могла да нанесе штету систему у потпуној тајности и да уопште нема брод са потребном опремом у близини”.
источне обале САД ка Куби, у близини веома значајног кабла тик уз америчку војну базу Гвантанамо. Сателити и авиони из којих је сниман „Јантар”, за који Руси тврде да служи за научно истраживање океана, забележили су опрему уз помоћ које је могуће извршити такву субверзију. Ипак, Мајкл Секрист, стручњак за ова питања са Харварда, објашњава да би „свака земља могла да нанесе штету систему у потпуној тајности и да уопште нема брод са потребном опремом у близини”.
Већина интернетских компанија долази из САД и користи општепознате руте доступне на јавним мапама. Природне несреће и сидра могу да у близини површине воде оштете ове жиле куцавице интернета. Ако би неко намерно пресекао мрежу на већим дубинама, он би знатно отежао долазак до инфраструктуре и поправку штете.
Тешко је замислити како би свет функционисао после хаварије јер тим путевима круже мејлови, твитови, пословне, војне, дипломатске, безбедносне и приватне информације. Само у току једног дана омогућавају послове вредне десет билиона (хиљада милијарди) долара.
Занимање држава за подводне каблове није новост. Једна америчка подморница је још 1971. у Охотском мору северно од Јапана наишла на совјетске телекомуникационе каблове. Прикачивши се, Вашингтон је прислушкивао нуклеарне тајне хладноратовског ривала. Програм је трајао до 1981. када је амерички обавештајац за 35.000 долара продао КГБ-у информације о пројекту, због чега је и данас у затвору.
САД су пре десет година отиснуле подморницу „Џими Картер” за коју обавештајни аналитичари пишу да јој је циљ управо привезивање на каблове и пресретање информација. Поред упада у сервере ИТ компанија, то је још један битан извор података о појединцима чије је коришћење максимално усавршила НСА. Нервозу у Вашингтону вероватно изазива убеђење да би Руси могли радити то исто, посебно после вести да Кремљ убрзано осавремењује морнарицу, улаже 2,4 милијарде долара у црноморску флоту и гради подморске дронове који могу да носе мање нуклеарно оружје. Неименовани европски дипломата је казао да је ниво руске активности „упоредив са оним што смо видели у хладном рату”, због чега је Норвешка од савезника тражила помоћ у праћењу руских подморница.
Руски медији преносе писање „Њујорк тајмса”, али тамошњи званичници не коментаришу његове наводе.
Нема коментара:
Постави коментар