СВАКИДАШЊА
ПЕСМА
Нема нама друге песме
Промене су избориле теме
Као са покварене чесме
Кап по кап, исте дилеме.
Сви нам дани исто сличе
На горе нам свикло стање
На боље се тешко миче
Узалуд нам силно знање.
Пре мрака нам још мрачније
Дан се буди, ко да не би.
Лидер би рекао тачније:
Вама оно што ветар носи
Остало узимам себи -
Демократски су то односи.
СРЕД СРБИЈЕ
Толико је у Србији нових партија
Хоће ли издржати наша демократија,
Једна се у две претвара - права невера,
Када се суоче два велика лидера.
И један и други нижу своје програме
Који јесу исти, само различито драме,
Вере се у ковачнице, страначки кују,
Са Богом сви сада здушно ашикују.
Сви народу бољи живот од срца желе;
Они га увелико живе, да народ веселе
А народ, ко народ; само да не буде горе
И лаж ће прихватити у бајате говоре:
Хоће ли народ праву песму да запева,
Или сред питоме Србије да будно зева.
Нема коментара:
Постави коментар