И управо земља Србија лежи на тим белим дијамантима. На чак 250 локација у Србији пронађено је неколико врста тартуфа. Тачније, пронађено је 13 врста тартуфа, што је скоро половина свих познатих европских врста тартуфа. Међутим, упркос огромном потенцијалу овај посао у Србији је и даље у почетној фази, а о њему готово да нико и не говори. Бели тартуф, кухињски дијамант, храна богова или јело аристократа, како га све називају, најцењенија је и најскупља печурка на свету из једног простог разлога- не може се вештачки узгајати, а једино његово станиште је дивљина. Поред специфичних услова за узгој, тартуфи имају у јединствену арому, која се добија мешавином кише и нетакнуте земље, што даје посебну драж сваком јелу. А сем гастрономске вредности, тартуфи су изузетно здрави јер обнављају сиве мождане ћелије и јачају организам. Најређи од свих тартуфа је бели тартуф, којег Србија има у изобиљу. Најчешће расте у равничарским пределима испод бора и тополе. У Србији ова скупоцена посластица може се наћи у западном Срему, јужном Банату, околини Панчева, Ваљева, Бора…

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 08. мај 2016.

Понор у пикселима

Југославија у пикселима /     М. А. К. | 06. мај 2016. 23:20 | Коментара: 1. Дводневна
конференција о дигитализацији фототеке у Музеју историје Југославије. Током две
године, у партнерству са Универзитетом из Базела, планирано је да се дигитализује више од 50.000 негатива


ОКО 132.000 фотографија Јосипа Броза Тита, снимљених од 1947. до 1980, представљено је на порталу Фототека Музеја историје Југославије, а дигитализацију своје богате фото-грађе ова институција наставља пројектом "Визуелни архив Југославије". Током две године, у партнерству са Универзитетом из Базела, планирано је да се дигитализује више од 50.000 негатива, израде базе и веб-портали фото-материјала из музејских колекција (у сарадњи са Математичким институтом САНУ), организују студентске праксе, радионице, изложбе, успостави размена података са порталом Visual Archive Southeastern Europe (VASE) и објављи приручник за дигитализацију.
Дигитализација фототеке МИЈ пружa свим посетиоцима, како оним који обилазе зграду у београдском Хајд парку, и тако и посетиоцима виртуелних тура МИЈ, могућност да боље разумеју однос колективног сећања и онога што фотографије документују.
Поред унапређивања доступности музејског материјала и начина његове експлоатације, пројекти дигитализације МИЈ доприносе повећању садржаја на српском језику на интернету, у научним пројектима, односно подизању нивоа развијености информационог друштва у Србији, сматрају у овој институцији.
У оквиру пројекта чији је циљ очувањe и промовисањe наслеђа Југославије кроз дигитализацију фотографске грађе, у МИЈ је јуче започела дводневна конференција о праксама и стратегијама дигитализације фото-грађе у институцијама културе у Србији, као и о проблемима које прате овај процес. Координаторка пројекта са стране Универзитета у Базелу је професор Наташа Мишковић, са Института за блискоисточне студије, а са стране МИЈ Радован Цукић, начелник одељења за истраживање и заштиту музејског фонда, Марија Васиљевић и Катарина Живановић.

ТИТОВА ПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ
Музеј историје Југославије, један од најпосећенијих у Србији, баштини фото-грађу која документује друштвено-политичку активност Јосипа Броза. Чини је 150.000 црно-белих фотографија (формата 18x24 цм) и 800.000 негатива, на којима су забележени сви значајни послератни догађаји у којима је учествовао Тито. Слике су дело фотографа који су били запослени у кабинету председника - Драгутина Грбића, Александра Стојановића, Милоша Рашете и Мирка Ловрића.
Југославија у пикселима



    коментар:  Novica 08. мај 2016. 00:03  Ovo je jedan od nacina kako je pravljen i jos uvijek odrziv kult licnosti najveceg zlocinca nad Srbima u istoriji.

Нема коментара:

Постави коментар