Стално однекуд навире прашина, ђубре / Белатукадруз

У ТРАГАЊУ ЗА ЈЕДНОМ ЈЕДНОСТАВНОМ И ДУБОКОМ ПЕСМОМ

Фотографија Branke Vedder. Близина ДИБИДУСА

Када сам имао двадесет и две године, мислио сам да је то песма коју ћу већ једном написати. Имао сам њен наслов; није био на српском језику, на језику матерњем. Та је песма подсећала на песме које сам слушао у  завичају, оном најужем; она је упила помало од свих мелодија које сам чуо, од мелодија влашких и српских, циганских,  македонских, албанских, грчких, наполитанских. Упила је понешто и од филмске музике коју сам слушао. Почео сам да је пишем у двадесетој уз помоћ летњих ноћи, зрикаваца, уштапа и носталгије….
…Нема такве песме међу свим песмама које сам временом написао. Као педестогодишњак, нашао сам Нацрт такве једне песме, нацрт пожутео – вршњак моје младости. Када сам највише на њу мислио, она је измицала; иза ње су остајале само месечина и сенке дрвећа на месечини.
Био сам увек неко ко сања о једној немогућој  песми; а такве долазе најређе, можда једном или два или три пута у кратком веку  песниковом? Све што је остало у мени, то је траг о таквој једној  песми….

Близина ДИБИДУСА. Снимак Белатукадруза

ЈЕДАН ПОГЛЕД УЗВОДНО

Крађе рукописа, постаће уобичајена ствар. Зато треба објављивати, чим нешто завршим; макар у 50 пр. Библиофилска издања су ми наметнута… 
Нужда. Прљавштина, неимаштина воле да се друже…
Јутро, подне, поподне, вече. Цео дан. Личе једно на друго. Оловна тежина и боја. Као некада, када сам се расипао у безброј неописивих погледа. Када сам проводио на обалама недеље, месеце, године… Милион опажаја; титрања, скакаваца; галебова, рода. Пек, то баш и није најбоље име за ову реку; брзавица би било примереније. Она сваког пролећа мења ток; и о томе нико никад неће написати чак ни причицу! … Ни о белуцима, о пириту, плавом шљунку и можда понеком златном грумену, можда ће неко причати најближима у четири ока. …

ДРУГИ ПОГЛЕД НИЗВОДНО

Неописива места. Је ли ово негде на неким притокама уз Амазон?
Не, то је  на месту бившег Речног острва, рукопис пролећни Пека, коме острва нису у стању да се супроставе, ако нема јова… Добре одбране. Сигурног пазуха грана под којим се шири мирис јоргована.
Реци је досадило да заобилази једно острво и онда га је првом згодном приликом претворила у брзак, непрозирни…

Фотограф са својим верним пратиоцем (Г-ђа Бранка Веддер)

СТАЛНО ОДНЕКУД НАВИРЕ ПРАШИНА ЂУБРЕ.ПЛАВО ЗЛАТО

Ех, ја нисам знао да сам богаташ и власник корита пресахле шумске реке пуног драгог камења, плавог злата, шљунка непознатих мистерија, и светлости коју још нико опева није!
…Списак имена оних од којих сам очекивао да сарађују у … (Илузије) Ужасна генерација, ужасни људи (чак и они за које сам сматрао да су ми врло блиски). Изгубљени…
Године су почеле да личе једна на другу…Немиле породичне сцене…Визија. Каква визија? Надувани песник, На Зеленом венцу. У поређењу са продавцима, тј. новим шпекулантима, он чак делује безбојно…Пол Клодел ДРУГА ОДА  ДУХ И ВОДА (… Јер сам слободан! шта ме се тичу ваше свирепе нагодбе? јер сам ја барем слободан! јер сам нашао! јер сам ја барем напољу. //  Јер више немам место са створеним стварима, свој удео имам са оним што их ствара течан и похотан дух! // Риљају ли море? ђубрите ли га као леју грашка?… итд.)

Стално однекуд навире прашина, ђубре.

       =извор: из необјављених рукописа српских песника: Белатукадруз: MOARA OCASKA. . оз циклуса  КОГИТО КЛУБ