недеља, 30. август 2015.

Niška šeftelija

AUTOR
Košarkaški trener u penziji.
Braćo Nišlije!
Ima u raj jedna golema šeftelija. E, tuj pod njuma se zbiramo mi Nišlije. Sedimo si u ladovinu, praimo si laf muabet, mezimo rajsko jedenje ambroziju i pijemo svetenu vodu adžijazmu. Ono, neje k`ko u Marger kafanu, nema gi cigani, nema gi čočeci, a i ovoj meze neje k`ko onija kebapčiki s`s pljunku valjani pa da ripkaju po siniju k`ko da su živi. Oko nas zelena livada puna s`s cveće a po njuma ripkaju jaganjčiki, letu leptirčiki i rajske tice. Ubavinja i lepotinja!
Ima ni od turli-turli sorte. Profesori, praktikanti, pisari, oficeri, pa ovija naši esnaflije: kujundžije, kubedžije, mutavdžije, abadžije, terzije, kondurdžije i koj će gi znaje od k`kvi sve esnafi. S`lte braćo Nišlije, ovoj neje za veruvanje u raj ga nema nijed`n političar.
Mislim si ništo na ovaj moj pamet što je toj i k`ko je toj. A bre, zar se tija političari ne utepaše od rabotu da na narod bidne poubavo. Jezici pokršiše od zborenje k`ko će u Palilulu da teče med a na Žožinu kapiju mleko, s`lte da turimo pajče u njinu čantru. Ubavo ni vikaju: "Braćo, sve će bidne mufte, i u čkolju idenje i kud` doktora lečenje i apčiki gutanje, a i saranjuvanje će bidne džabe i toj s`s lafet i vojnu muziku".
"Braćo, leb će bidne tri groša, kolko da neje džabe, a meso nemoj da jedete jer neje zdravo i mož` ve ufati gorušica".
"Braćo, će dovedemo ovija iz Jevropu s`s goleme pare da rabotu mesto nas. Oni će rabotu a mi će gi gledamo i varkamo da ništo ne ukradu od toj što su doneli. Mi će gi naučimo ovija naši adeti od rabotenje i pare arčenje, pa k`d gi ufati merak i sevdah, ič se neće vrćaju dom".
Mlogo ubavo zboru tija političari, onakoj s`s dignute ruke na kud nebo, ič ne trepkaju, ne zamuckuju, s`lte malko ukrstu sas oči k`ko Čapa k`d ide ponapolje. Od takvija ljudi, od takvija domaćini ovaj katil, Sveti Petar nijednog nepušti u raj, nijed`n nedobi krilca pa s`g s nas da litka po ovuj ubavivinju i lepotinju.
Jed`n d`n pitujem ja angela Gavrila: "A bre Gavrilo, što je toj i kako je toj s ovija političari?"
 A on će mi vika: "Ivko bre, ti umre a pamet nedobi. Što bi bilo s nas i ovuj našu lepotinju i ubavinju da gi puštimo u raj. Tarapanu bi naprajili. K`d bi se razleteli po ovaj raj, pa kad bi udarili u onoj njiovo zborenje“:
"Gospodo mi smo angeli ovija drugi nesu". Vikaju ovija, bajgim levi.
"Mi, od Boga dadena krila imamo a njiova su l`žovna". Vikaju ovija, bajgim desni.
"Mi varkamo ovija naši jaganjčiki a oni gi krišom na Lucifera prodavaju". Vikaju ovija, što su nit levi nit desni.
"Neje Eva naterala Adama da izede jabuku, oni su ga naterali, tija s`s l`žovna krila". E toj vikaju ovija levo-desni.
"Tija su ti, gazda Ivko, najgori, onakoj pola riba pola devojka, nit su riba nit su meso. Jed`n d`n sve pobratimi i posestrime, celivaju se k`ko cigani, kunu se na ikonu i krsnu slavu, k`ko se neje rodija taj što će gi skara, sve dog je svet i vek. Drugi d`n, oči će si povadu, bajgim neje toj takoj, ovija drugi gi nesu razbrali a i za onoj l`ganje i kradenje toprv će se pitujemo. Ide pljuvanje, s`s lajna mazanje, iskača rezil a na jedni a na drugi sve dok onaj, što gi je prisednik, ne vikne:
 "Braćo ovoj što vi s`g zborim, u knjige će se pisuje, u čkolju deca će od toj da uču, ovoj će bidne istorija na naš narod. Zatoj braćo ubavo načuljite uši jer ovoj neje samo za zborenje, ovoj ima u pesmu da se turi, uz gusle da se poje. Braćo s`g će se pobratimimo s` ovija drugi što su nit` tam nit` ovam".
"I takoj bi se, gazda Ivko, oni terali dok ni nebi zašuntaveli i naterali da begamo, ali na drugo nebo ali kod Lucifera u komšil`k".
"E za toj, Ivko brate, neka si gi kod Lucifera, tam nek si oči vadu i glavu trljaju".
Za toj braćo niški političari da znajete, uživajte dok se dole po zemlju majete, berite kruške dok ste pod krušku, jer ovam, od ambroziju neće obiđete. Čeka ve kazan s`s katran i u guzicu bodenje s`s trozubac.
Vaš Ivko Jorgandžija od onaj svet
____
    izvor:Južne vesti

Rizo Hamidovic - Ja Prosetah Sefteli Sokakom

петак, 28. август 2015.

Српске "Мртве душе"?

ДРУШТВО

Шок у просвети – слободно 12.000 радних места

Тек када се прикупе и укрсте сви подаци, знаће се како је могуће да су истовремено на листама технолошких вишкова тренутно 5.122 запослена, а два и по пута више слободних радних места
Слободних места има чак и београдским гимназијама (Фото А. Васиљевић)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја објавило је јуче у подне листе слободних радних места за наставно и ненаставно особље у основним и средњим школама. На изненађење свих, па и синдиката, у до 17 часова је на овом списку било 12.289 радних места, чак и у београдским гимназијама. Подсетимо, пре неколико дана је објављена и листа технолошких вишкова, на којој су 5.122 запослена.
Највише слободних радних места је у основним школама, око 8.000 (наставно особље – 6.611, а ваннаставно – 1.475). У средњим школама је слободно око 3.000 радних места за наставнике и скоро 500 за ваннаставно особље. У музичким школама је 608 слободних места за наставно и 44 места за ваннаставно особље.
Подаци о слободним радним местима у школама објављени на сајту Министарства просвете (http://skole.mpn.gov.rs/slobodnamesta/) мењају се, то јест повећавају, како школе уносе нове податке у табеле.
Пише: Сандра Гуцијан
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
објављено: 28.08.2015.

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Penzioner Pera | 28/08/2015 09:37
Vazno je da su u vojsci bili "viskovi" i da su ih se resili na nezakonit nacin
Slavko Baljanski | 28/08/2015 09:42
Pojedini dirketori prave fiktivna radna mesta da bi uzeli sto vise para za potrebe skole a mozda i sebe. Drzavni sektor je j ..lud zbunjenog.Dom zdravlja u mom gradu od para za lekove potrosio preko 5 miliona dinara na stimulanse posto su im plate limitirane i jos 5 miliona za razne ruckove ,Dok se ne stave u apsanu takvi kriminalci nista se nece promeniti na bolje u ovom drustvu .Lepo je rekao prethodni komentator :drustvo se deli na one privilegovane u drzavnom sektoru i ostale
Глас Разуман | 28/08/2015 10:24
Ово је у ствари списак свих радних места на којима раде људи на одређено време.

За две године колико траје забрана запошљавања у јавном сектору пуно људи је отишло у пензију а уместо њих су примљени људи на одређено јер наставу мора неко да држи.
Када се на то додају радна места која нису стручно заступљена, људи који су на замени (директори, помоћници, боловања) долази се до ове цифре од 12.000.
Када се укрсте оних 5.000 вишка и ова слободна места можда је могуће регулисати 1.000 места јер су одређене струке врло дефицитарне док других има превише, а у пуно ситуација је и географски немогуће све то подмирити.

Очекивао сам да ће бар новинари Политике мало дубље размотрити ову тему кад је већ стављају на насловну страницу, али узалуд...
        = Политика

четвртак, 27. август 2015.

U Komesarijatu za izbeglice ističu da poštuju mišljenje gospođe Janković, ali iznose i neke činjenice

Da li je moguća Sirija u Šumadiji?

Ideja poverenice za ravnopravnost Brankice Janković o naseljavanju migranata u pustim krajevima Srbije, koliko god humano zvučala, u praksi je neizvodljiva.

1,5 miliona evra dodatne humanitarne pomoći izbeglicama i migrantima u Srbiji i Makedoniji uplatila je juče Evropska komisija
U toj oceni slažu se i ministri, ekonomisti, demografi, analitičari...
- Mi ne možemo da ih prihvatimo na duže, ni ekonomski ni po međunarodnim zakonima. Oni imaju pravo na slobodu kretanja, a Srbija ih neće zatvarati na svojoj teritoriji - kratko je rekao ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin, u čijoj je nadležnosti rešavanje problema povećanog broja migranata.
U Komesarijatu za izbeglice ističu da poštuju mišljenje gospođe Janković, ali iznose i neke činjenice.

(+) Kliknite za uvećanje
- A činjenice su da apsolutno niko od ljudi koji su izrazili nameru da traže azil, to do sada nisu uradili. Svima njima cilj je da se što pre domognu Mađarske, a potom zemalja poput Nemačke i Švedske - kaže Ivan Mišković, portparol Komesarijata za izbeglice.
Nema jasne strategije
Demograf Vladimir Nikitović ocenjuje da će Srbiji, svakako, u jednom trenutku nedostajati ljudi, radna snaga, ali isto tako misli da u Srbiji ne postoji jasna strategija kako da se to pitanje reši.
- Prvo nemate strategiju kako da zadržite ljude koji žele da odu, već uglavnom samo kukamo zbog toga što idu. Potom ne znate ni šta biste ponudili onome koga biste da dovedete, jer da biste ih privukli, morate da stvorite nešto čime ćete ih privući - kaže Nikitović i dodaje kako mu se čini da se izjave o naseljavanju migranata daju prilično paušalno.

Za Jelenu Milić iz Centra za evroatlantske studije izjava poverenice za zaštitu ravnopravnosti poprilično je kontroverzna.
- Znate, to izgleda kao etnički inženjering. Na taj način menja se etnička slika

Pročitajte još

zemlje. To je svojevremeno hteo da uradi i Slobodan Milošević, kada je pokušao da zabrani izbeglicama da dođu u Beograd i u velike gradove kako bi ih naterao da nasele delove zemlje u kojima je želeo da promeni etničku sliku. To tako ne može - kaže naša sagovornica.
Da taj predlog nije realan, smatra i ekonomista Goran Nikolić.
- Prvo, za naseljavanje su potrebne državne pare kojih nema. Drugo, to su krajevi iz kojih je stanovništvo otišlo zbog potpunog osiromašenja. Nema, dakle, smisla naseljavati migrante tamo i praviti od njih socijalne slučajeve koje nećete moći da izdržavate - kaže Nikolić.


Zabrana skupova protiv migranata
 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zabraniće skupove koje su za 31. avgust protiv migranata najavile organizacije SNP „Naši” i “Obraz”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
- Nećemo dozvoliti da ispoljavanje netrpeljivosti i mržnje bude nešto što je obeležje Srbije. MUP neće dozvoliti održavanje bilo kakvih skupova protiv migranata i ljudi koji prolaze kroz Srbiju naterani na to teškim uslovima ili ratom u svojoj zemlji - poručio je Stefanović.
On je novinarima rekao da MUP neće podržati nikakva fašistička okupljanja, pogotovo zato što Srbija ima dugu antifašističku tradiciju.
Srbija, prema njegovim rečima, želi da uputi poruku da su svi ljudi koji prolaze kroz našu zemlju uvek toplo i domaćinski primljeni.
    = пренето из Блица

понедељак, 17. август 2015.

„Став локалне самоуправе о мигрантима”

Градоначелник Кањиже у кампањи против миграната

Тирада Михаља Бимба, пуна оптужби и омаловажавајућих тврдњи на рачун блискоисточних избеглица, мотивисана је незадовољством што новац не стиже из Београда
(Фото А. Исаков)
Кањижа, Суботица – На сајту општине Кањижа јуче је освануо текст под насловом „Став локалне самоуправе о мигрантима”. Реч је о излагању градоначелника Михаља Бимба које врви од безмало расистичких погрда упућених мигрантима, о којима овај доктор ветерине говори као о „странцима који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе” и који су „оскрнавили наша гробља, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке”. За тешке оптужбе није изнео ниједан пример или доказ, али је зато узео у одбрану свог страначког колегу и претпостављеног, Балинта Пастора, који је, по Бимбовом мишљењу, назван расистом само зато што се залагао за заштиту интереса грађана који живе овде.
Бимбо је рекао да је су се у протеклих 40 дана челници општине седам пута састали са представницима покрајинске и републичке владе у вези са питањем миграната, али, иако је прошло већ готово две седмице од последњих договора око измештања миграната из центра места, у општину Кањижа није стигао ни динар помоћи из републичке касе. – Схватили смо да је локална самоуправа остала сама по том питању. Осим обећања ништа нисмо добили. Све што је урађено до сада у одржавању реда и чистоће урадили смо из сопствених средстава на штету нашег буџета. Морам да нагласим да локална самоуправа за решавање овог проблема нема овлашћења, финансијских средстава ни радне снаге, нити је предвидела у буџету ова средства. Решавање овог проблема је надлежност републике, али она не реагује на наше проблеме, рекао је др Бимбо.
Озлојеђеност због недостатка новца и финансијске помоћи републике нису једини проблем који мучи Бимба. „Свакодневно аутобуси миграната из Прешева и Суботице стижу до Кањиже са мигрантима који су оскрнавили наша гробља,  наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке. Нека сви погледају шта су у последњих месец дана урадили ови странци, који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе. Међутим, изгледа да новац имају и изгледа да је то суштина”, изнео је свој отворено дискриминаторски и расистички став председник кањишке општине. Иначе, на сајту општине Кањижа, у биографији др Бимба, о чему је „Политика“ већ писала, стоји да је 1956. године, након револуције у Мађарској, као дете добио азил у Србији.
Са позиције првог човека општине др Михаљ Бимбо закључио је да Србија не може да заштити своје грађане и пореске обвезнике северне Бачке и додао да „изгледа да судбина Мађара и других националности не интересује надлежна лица. Народни посланик Пастор Балинт је проглашен расистом, јер се залагао за заштиту интереса грађана који живе овде”, каже Бимбо, који је и на овај начин устао у одбрану партијског колеге. Обраћање је завршио претњом да ће мештани закон преузети у своје руке: „Будите спремни за онај случај када ћемо вас замолити да изразите своје незадовољство заједно са нама! Бојим се да морамо узети у своје руке решавање ове несрећне ситуације. На крају крајева, треба да учинимо наше окружење, наша села подношљивим за живот”.
Роберт Лацко, председник Скупштине општине Кањижа, каже за „Политику” да ни након обраћања др Бимба јавности новац за Кањижу из републичког буџета није уплаћен. На Вашаришту, простору на улазу у Кањижу, од пре неколико дана Комесаријат за избеглице поставио је два већа шатора, обезбеђени су санитарни контејнери, вај-фај, као и снабдевање животним намирницама, лекарска нега и услуге преводиоца и овде борави око хиљаду миграната. – Мигранти сада заиста имају основне пристојне услове за живот, каже Лацко, али наглашава да је проблем што они који одлазе обично за собом оставе све сломљено и разрушено. – Ако сматрате да је став локалне самоуправе према мигрантима оштар, треба са нама да проведете 24 часа. Они се овде мењају сваки дан, а ми који остајемо треба све ово да преживимо и изнова сређујемо. Нисмо добили ни динара за одржавање овог кампа нити за чишћење и гомиламо рачуне, који за сада износе око шест милиона динара – каже Лацко.
У исто време на простору суботичке напуштене циглане, предузеће „Водовод и канализација” је на оспособило стари бунар и из њега може да се користи техничка вода за основне хигијенске потребе. Активисти Црвеног крста деле воду и храну за око сто миграната којих у сваком тренутку има у циглани. Међутим, постављање санитарног контејнера до даљњег је онемогућено, како је објаснио градоначелник Јене Маглаи, док се не реше имовинско-правни односи на простору циглане. – Морамо да сачекамо да се оконча стечај и да решимо питање власништва и тек након тога можемо да обезбедимо прикључак за електричну енергију и рад санитарних контејнера – каже Маглаи. Према његовим речима, Суботица за сада није тражила додатан новац од републике, јер није ни имала великих трошкова око обезбеђивања основних услова за мигранте и за сада је највећа ставка одржавање хигијене простора око циглане, али и око железничке и аутобуске станице. А. Исаков
------------------------------------------------------------------------------
Стефановић: Према мигрантима се добро поступа
Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије изјавио је јуче да је од 1. јануара ове године кроз Србију прошло 90.000 миграната и да је полиција у потпуности у могућности да контролише безбедност и сигурност наше територије.
„Дневни број избеглица које уђу у Србију варира, али се дешава да то буде и 2.000 људи. Највише њих одмах напушта нашу земљу. Према онима који се задржавају, поступа се добро и сви су задовољни у том смислу. Нисмо имали ниједан инцидент између домаће популације и миграната. То нас доста кошта, због чега ћемо разговарати са међународном заједницом на различитим нивоима, како би било настављено финансирање прихвата миграната и обезбеђивање хране и медицинске помоћи”, рекао је Стефановић.
Он је најавио да ће Србија радити на проширењу капацитета за прихват миграната, али је додао да би решење требало тражити на нивоу целе Европе.
„Почели смо израду акционих планова, јер морамо да видимо докле можемо да издржимо у смислу броја избеглица које можемо да контролишемо. Решење би био шири акциони план на нивоу целе Европе, да бисмо знали колико људи може да буде примљено, скућено и колико њих може да се запосли. Хоћемо да будемо део решења овог проблема, али капацитети Србије не могу да се мере са земљама Европе”, оцењује Стефановић. Д. С. В.
------------------------------------------------------------------------------
Јанковић: Апел против нетолерантних изјава о мигрантима
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић позвала је јуче носиоце свих јавних функција у Србији да у изјавама о мигрантима покажу солидарност и толеранцију, какву иначе показује највећи број грађана Србије.
Она је, у писаној изјави, носиоце јавних функција позвала да се у изјавама о великом броју миграната који пролазе кроз Србију, уздрже од паушалних и нетолерантних оцена и тврдњи које би могле унети непотребну узнемиреност код грађана.
Повереница је истакла да највећи број грађана Србије показује велику солидарност и спремност да помогне избеглицама из Африке и са Блиског истока „добрим делом зато што и сами разумеју несрећу која је те људе натерала да напусте свој дом”. Танјуг 
објављено: 16.08.2015. у Политици

недеља, 9. август 2015.

Ко су, у ствари, азиланти што опседају Београд?Зашто држава ништа не предузима?



БЛИСКИ исток преселио се у центар Београда! У лутању ка Западу, чини се да је српска престоница попустила пред притиском арапског света, или су то бар урадили трговци у свакодневном сусрету са избеглицама из Сирије, Авганистана, Пакистана... Арапска слова прекрила су готово све излоге око аутобуске и железничке станице, само су цифре испод њих јасне свима - пут ка срећи кошта, нарочито ако преко ноћи желите да добијете нови идентитет.
Мушко шишање је на акцији, само 300 динара. Истакнуто је преко целог излога у фризерско-козметичком салону у Каменичкој улици у Београду. За домаће пролазнике све осим цифре је загонетка. Ипак, нема недоумице за главне муштерије - азиланте. И то мушкараце.
- Превели смо на интернету. Морали смо, то су нам главне муштерије. И изгледа да је правилно, јер понекад и у редовима испред радње чекају на шишање. Довољно говори то што сам отворила салон пре нешто више од месец дана и од тада сам укупно имала три наше муштерије, а кроз салон су прошле хиљаде азиланата - прича Марија М., власница једног од салона лепоте на Зеленом венцу, која дневне акције истиче на арапском.
Захтеви миграната разликују се у зависности од земље из које долазе. Према причи фризерки, Сиријци су господа, педантни су и захтевни, траже дезинфекцију маказа и жилета, док су Ирачани "лакше" муштерије. Међутим, како је зид између Мађарске и Србије све виши, тако су и азиланти захтевнији. Ипак, сагласни су да је промена идентитета једини начин да буду корак ближе "немачком сну".
- Сви желе изглед типичан за скандинавске мушкарце. Доносе нам слику плавих момака са модерним фризурама, које су актуелне у том делу Европе. Депилирају и лице и образе, фарбају браду и чупају обрве тврдећи да ће тако лакше прећи границу. Чак је и једна жена са фереџом дошла да пита да ли продајемо плаве перике - објашњавају у фризерском салону.
Држављани са Блиског истока чести су и на пијаци на Зелењаку, где осим хране пазаре и средства за хигијену, патике, гардеробу, веш. Енглески језик није јача страна азилантима, али ни скривени таленат домаћих трговаца за тезгама, те се, како кажу, споразумевају како знају. Али, по свему судећи, нису наивни ни једни ни други.
- Богами су они најчешће муштерије последњих месеци - признаје један од продавац за тезгом са чарапама. - Напишем им цену на папир, или покажем новчаницу. Тако је најлакше. Али они воле да се цењкају, не питајте. Зато ја у старту кажем мало скупље него што јесте, па као попустим на стандардну цену. Па не могу ни ја да им дајем џабе.

ЖЕНЕ ЧУВАЈУ ЗАУЗЕТУ ТЕРИТОРИЈУ
ТРАДИЦИОНАЛНО за муслимане, мушка популација азиланата много је активнија по Београду него жене. Оне су углавном задужене да чувају децу, али и заузету територију у парковима. Тек понека појави се на пијаци како би пазарила веш за децу, или ако је фамилија добростојећа, посете и фризера.
- Само неколико жена дошло је да се шиша, а једна је чак радила и маникир, али је она одсела у неком хотелу у близини. И ми се први пут сусрећемо са њиховим обичајима, па кад жене скину мараму да им оперемо косу или их ошишамо, морамо да ставимо завесе на салон или да их иза застора фризирамо - објашњава Марија М., из фризерског салона на Зеленом венцу.
Слична је прича дуж целе Каменичке улице, која дели сами центар Београда од паркова око железничке и аутобуске станице, иначе "транзитног" перона за све изгубљене арапске душе. Но, док неком не смркне, другом не сване. Тако се промет у радњама дуж ове улице упетостручио последњих месеци, тврде трговци. Ипак, и они су се прилагодили новонасталој ситуацији, те су чак и лутке у излозима замотане у фереџе.
- Дао сам им папир и они су ми написали на арапском оно што најчешће купују, а то је пилетина, пица, пљескавице - објашњава Младен Миловановић из киоска брзе хране. - Једно обавештење је да за пљескавице не користимо свињско месо. Ваљда је то, ни сам не знам. Углавном, попадасмо од посла јер нас чекају ујутру пред радњом да одмах спремамо, спавају испред киоска.
Сува земља у Парку Луке Ћеловића и код долазних перона "Ластине" станице пукла је под налетом хиљада избеглица. На картонима у хладовини сјатиле су се целе породице. Неки се овде задржавају дуже, неки краће, а неки су се и вратили после неуспешног покушаја преласка границе ка ЕУ. Осуђени на чистину најпрометнијег дела српске пресотнице, свесно или несвесно, нарушили су све лепоте овог дела града. Урин се осећа у ваздуху, ветар преврће отпад по околним улицама, јавну чесму користе као купатило...
После првог налета сажаљења при сцени мајке која се склупчала на земљи око своје бебе, станарима и запосленима у околини овај призор више је дојадио.
Куповина патика у Каменичкој улици
- У почетку сам и деци поклањала сладоледе, али онда су постали безобразни. Током ноћи ми гасе фрижидер из струје и пале пуњаче, решое, шта не. А ако им то случајно забраним, сутра ће ме дочекати гомила људског измета око замрзивача - озлојеђена је Милка, продавачица сладоледа у парку испред Економског факултета.
И тако из дана у дан, док азиланти не оду у обећану земљу. До тада, призор који ће дочекати посетиоце Београда кад искораче из аутобуса или воза неће бити пријатан...
ИМАЈУ МНОГО ПАРА?
ВЛАСНИЦИ мењачница и радњи са мобилним телефонима задовољно трљају руке, јер кажу да посао цвета.
- Немамо ништа, ни батерије, ни пуњаче, ни нове ни половне телефоне. Све смо продали. Долазе се великим свежњима новца, многи носе скупе телефоне, таблет рачунаре, лаптопове. Чудо божије, али никоме није јасно колико новца имају - тврди продавац из радње са мобилним уређајима из Каменичке улице у Београду.
Аутобус из Бујановца стигао је пун

ДЕЦА ПРОДАЈУ ИГРАЧКЕ
ДА су се и мигранти утопили међу наш народ, посведочила је и слика двеју девојчица које су у среду продавале своје играчке у Каменичкој улици. Нелегални трговци, који на овој локацији на чаршафима продају шта стигну, потврдили су да су њих две сестре, да долазе из Пакистана и да су почеле да продају пре неколико дана. У њиховој понуди била су три мала плишана медведа, један аутић и неколико пластичних играчкица. Цена - кол'ко даш.



Азиланти за Европу и обрве чупају | Репортаже | Novosti.rs

субота, 8. август 2015.

Из 'одметнутих' џамија



СКОПЉЕ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
ДЕВЕТОРИЦА ухапшених у акцији "Ћелија" полиције Македоније, под сумњом да су у формацијама џихадиста Исламске државе учествовали на ратиштима у Сирији и Ираку и регрутовали нове борце, остају у притвору месец дана. Но, деловање већег, недоступног остатка, отвара питања безбедносних опасности у региону, упозоравају стручњаци за антитероризам.
- Не можемо рећи да у земљи постоје центри за обуку радикалних групација, али постоје средине где се то пропагира - кажу извори у МУП.
Опасности деловања радикалних исламиста су поред Скопља, у насељима Чаир, Гази баба, Сарај, затим у околним селима Бојане, Крушопек, као и групи у Куманову. Регрутовање потенцијалних исламистичких бораца, како се тврди, спроводи се под плаштом верског деловања у неколико џамија, превасходно у Скопљу, које су већ неколико година изван контроле Исламске верске заједнице (ИВЗ), као и преко социјалних мрежа.
Поглавар ИВЗ Сулејман Реџепи је потврдио да су изван контроле хоџе у џамијама Јаја Паша и Тутунсуз. Чињеница да се међу ухапшенима налази и имам Тутунсуз џамије у Скопљу Реџеп Мемиши, под сумњом да је водио ћелију за регрутовање џихадиста из Македоније, отворила је додатне појединости о опасностима деловања радикалних иласмиста.
Неки од бивших македонских обавештајаца јавно су упозоравали на опасности деловања идеолога радикалног ислама, у неколико "одметнутих" џамија и њиховим пратећим објектима. Корен је, како је речено, створен ратне 2001. године. Тада су у редовима терористичких групација такозване ОНА, јужног крила терористичке ОВК, тадашњег вође Аљија Ахметија, а садашњег лидера владајуће албанске ДУИ, били и муџахедини.
Реџеп Мемиши
Они су, у кључном обрачуну са снагама владе у Скопљу "извучени из скопског насеља Арачиново под заштитом и логистиком Американаца, конкретно НАТО, и пребачени на безбеднији север, уочи окончања ратног скоба". Сада се потврђује да је Мемиши са својом групом ширио управо "истински ислам", не признајући традиционални ислам и ИВЗ.
Наведено је и да је радио и на "уништењу саудијске краљевске династије" јер је 2007. био протеран из Саудијске Арабије, за време исламских студија, "које није завршио".
БИВШИ ПРАВОСЛАВАЦ
Међу деветорицом ухапшених је и лекар Стефан Стефановски (31) из Скопља, који је лане као "свети ратник" џихада, под именом Суфијан, био на неколико бојишта у Сирији. Он је прешао у ислам, а одлазак на ратишта у Сирију нису била мотивисана финансијском зарадом, јер је био ситуиран.


Опасност прети из 'одметнутих' џамија | Регион | Novosti.rs

Најшири ПРЕГЛЕД најактуелнијих чланака "Сазвежђа З" (1)

ЗАВЕТИНЕ Press

Zlatni Rasudenac

Zlatni Rasudenac
List za antibirokrattsku književnu kritiku i književnost

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
ПОСКОК

Различите диоптрије

  • Успавана душа Хомоља - МАНАСТИР Заова, надомак Малог Црнића у Браничеву, готово је заборављена историјска врлет, запостављена чак и на туристичкој мапи Србије. У … Наставите са ...
    Пре 8 година

RENESANSA

RENESANSA
Српска ренесанса

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарно доступан, дућан књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

КЊИЖАРЕ "ЗАВЕТИНА". Раде нонстоп. Најагилнија: Књижара "БОБОК"

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"