среда, 26. септембар 2012.

ЈЕКАТЕРИНА ПОЉАНСКА, Русија: Не тугуј, душо...

                             
                               * * *

Не тугуј, душо. Сред руских славних поља,
Ритова финских, пустара уклетог града –
Ничег се не бој. Сама си – Божја воља.
Не чекај да те стигне ни милост ни награда.

Ко мора да нас воли. И имамо ли кога
У све хладнијем свету да зовемо са нама?
Не тугуј, душо. Не скрећи са пута свога,
Нека ледена пустош уздрхти од твог плама.

Грејући простор собом, рубове неба далеке,
Бирајући слободу насупрот скученом свету,
Дижући се високо над равни последње реке,
Буди љубав што сија у бескрајноме лету.


                             * * *

Тополе секу. Од паперја се бране
Што у јуну лебди као да је зима,
Авлијама вијуга, шири се на све стране
И лови сунчеве зраке међу облацима.

Тополе секу. Чини се просто и јасно –
Страдале су толико од снега, ветра и кише
Да су се крте гране свиле ка тлу опасно.
Одслужиле своје. Нека их нема више.

Зашто ли онда уврх дворишта небо уско
Тугује за крошњом, опустело – због чега?
Тако је увек када дуго памћење људско
Наживо секу ништа не садећи место њега.


                    * * *

Од љубави, од туге, од бола
Не узех ни цело ни пола.
Ни добра твојег ни зла
Ја нисам узела.

Место да кунем и ридам, 
Крст мали у руци стежем
И своје ране видам;
Бол ме са небом веже.


                                  * * *

Нестаје човек. А време, зеницу скупљајући
До црне тачке, дуго нишани му у леђа.
Анђеле драги, стани, немој ме горе вући –
Остаћу још на земљи, колико год ме вређа.

Нека је у животу мрачно као у рогу,
Нека су уоколо све блеђа сабласна лица,
Сачекај ипак, овде још мало остати могу
Не желим данас да будем твоја сапутница.

Пролеће опет стиже, долазе лепши дани;
Наглим удахом једним размаћи ћу тмину,
И омамљена светлом, шапнућу: „Стани... Стани...
Погледај ме у лице, не циљај на брзину.“


                                  * * *

У овој се соби чују возови што тутње ноћу
Дубоко негде под земљом, у тунелу мрачном....
Новембар преживети! Продужити самоћу
До смрти коју Господ увек пошаље тачно.

Новембар преживети – датуме важне врло,
И то мрко лишће с печатом на полеђини,
Тај мукли смех и поглед што болно гребе грло,
Црни одсјај стакала што вече мртвачким чини.

Новембар преживети. Назрети, у збегу
Птице јануарске на подлози од леда,
Љубичасте сенке на мартовском сивом снегу,
Попуштање омче и живот који се не да.

Новембар преживети... Ноћ леди и птичје перо,
Увлачи се под ребра, а срце замрло скроз.
Абажур подрхтава, узнемири се метро
Када звецнувши реско сабласни прође воз.


                           Превела  Мирјана Булатовић
_______________________
    * Јекатерина Пољанска (Екатерина Полянская) рођена је 2. јануара 1967. године у Лењинграду. Аутор је песничких књига „Прапорци“ (1998), „Живота нит неизбељена“ (2001), „Геометрија слободе“ (2004),  „Противљење“ (2007), „Војник у пољу самотан“ (2012).
    Преводи поезију са пољског и српског језика.
    Лауреат конкурса „Пушкинова лира“ (2001), награде „Ана Ахматова“ (2005), конкурса „Залутали трамвај Николаја Гумиљова“ (2005), Љермонтовљеве награде (2009). Гост 49.  БЕОГРАДСКОГ  МЕЂУНАРОДНОГ СУСРЕТА  ПИСАЦА

понедељак, 24. септембар 2012.

Коза / Владимир Јагличић



Знак препознавања


 Фронт је она затупаста јаруга, доле, испод куће, мало изнад друма. Тамо је Недељко и погинуо. Бранио је дом од усташа.
Командир је у јаруги оставио десетину, да брани друм, али није било много наде да ће десетина, овог пута, извршити задатак.
Десетар му је рекао:
- Разумем, Војине.
Али, нису се гледали у очи. Чим окрене леђа, распршиће се.
Сви су се већ спремили за бежанију.
- Шта ми још и ово треба - промрмља он.
Кад је брат, професионални капетан регуларне војске, бацио униформу, замало се нису побили. Брат, уосталом, ништа није ни говорио. Само је окачио пиштољ о клин, стрпао војну опрему у стари породични сандук и показао железничку карту за Загреб. Због тога је, дакле, изучио све те силне војне школе

Најшири ПРЕГЛЕД најактуелнијих чланака "Сазвежђа З" (1)

ЗАВЕТИНЕ Press

Zlatni Rasudenac

Zlatni Rasudenac
List za antibirokrattsku književnu kritiku i književnost

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
ПОСКОК

Различите диоптрије

  • Успавана душа Хомоља - МАНАСТИР Заова, надомак Малог Црнића у Браничеву, готово је заборављена историјска врлет, запостављена чак и на туристичкој мапи Србије. У … Наставите са ...
    Пре 8 година

RENESANSA

RENESANSA
Српска ренесанса

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарно доступан, дућан књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

КЊИЖАРЕ "ЗАВЕТИНА". Раде нонстоп. Најагилнија: Књижара "БОБОК"

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"