 |
| Знак препознавања |
Фронт је она затупаста јаруга, доле, испод
куће, мало изнад друма. Тамо је Недељко и погинуо. Бранио је дом од усташа.
Командир је у јаруги оставио десетину, да
брани друм, али није било много наде да ће десетина, овог пута, извршити
задатак.
Десетар му је рекао:
- Разумем, Војине.
Али, нису се гледали у очи. Чим окрене леђа,
распршиће се.
Сви су се већ спремили за бежанију.
- Шта ми још и ово треба - промрмља он.
Кад је брат, професионални капетан регуларне
војске, бацио униформу, замало се нису побили. Брат, уосталом, ништа није ни
говорио. Само је окачио пиштољ о клин, стрпао војну опрему у стари породични
сандук и показао железничку карту за Загреб. Због тога је, дакле, изучио све те
силне војне школе
