Из БЕЛЕЖНИЦА / Бела Тукадруз

Среда, 30. јануар 2002. Око 4:30  ч.  Пробудио се мислећи  на све посреднике у животу, на њихову срачунатост, неплеменитост и племенитост. *** се понаша као Бог, који је себи прво створио браду. А *** није Бог, сачувај Боже! Мислећи  о *** видео сам га, не први пут, у правој светлости. Затим сам се сетио мога млађег сина. (Људска незахвалност је честа појава у свету преплављеном лицемерјем...)

            Када сам устао из топлог кревета, било је подношљиво. Међутим, осећам да је хладно и враћам се у кревет у 4 : 45 ч.

            ПЕТАК, 1. фебруар. 7: 42. Тамјанов лек; чашица љуте; кафа. Пробудио ме будилник; није ми се устајало. Тмурно је
. Када је Д. легао? Поподне, лођу треба средити. Машину укључити и опрати све што је прљаво. Мислим да ме претпоставке у вези са *** не варају. Увенуо је тај лист, и треба да отпадне. Пробе ради нећу је звати до средине фебруара и касније. Нашао сам начин како да се ослободим лажи и привида. Како? Инстиктивно...Како? Наизглед неочекивано.  Све ме је упућивало на то... Окончати лектуру  - евог огледа ..

            19 : 05 ч. Л. Б. Дошао   из града. Презалогајио...Окончао оно што је требало окончати. Умор. Играње ока...женице у црној сукњи...Телефонски позив...Разговор са ***. Разговор са оцем, млађим сином. После са братом...

            Свако је лицемерје огавно, ружно у основи...Боли ме десна рука. Можда због положаја. И. ће допутовати следеће недеље. Да, лицемерје. Душебрижништво... Заборавио сам да купим селотејп. Д. је облепио читав зид изводима из уџбеника "анатомије"...

            22:33 ч. После ТВ серије"  К. С. Нервирам се, што  међу ћириличним писмима нема оног, које би било одговарајуће латиничним... Радим на два различита компјутера...Боли ме рука... Осећам се лоше. Због много чега... Ставио сам да се пере веш иако је касно... (Око 23 ч.)

***

Сетио сам се једног  друга из гимназије,  јер сам га сањао . Мали смо разред били -  
седаманест ученика. Неколико младића.  
Девојака је било више. Сањао сам га : ускаче у камион, за њим ускаче неки непознати човек  
тренер? Клања му се. У камиону има униформисаних младића...И других појединости могу  
да се сетим. Камион је на даскама позоришне сцене; на камиону су деца; неки непознати човек  
као да има снагу  џина помера камион на ивицу сцене тако да се  сваког трена може 
преврнути, као кола пуна сена у  провалију, али се ипак, срећом, не преврће. Сећам се још  
како учитељица * (сада је у пензији) и ја силазимо низ неку клизаву низбрдицу; она се котрља. Ја силазим опрезније...Неки врбак, пловчије јаје. Опет неки непознати људи, налик на ловце, на рибаре. Затим - призор из једног села (највише налик на центар једног влашког села на Пеку); подрум; џакови са црним луком... 
         Последњи пут сам  видео тог мог друга  на матури - дакле, пре више од тридесет и три године. Чуо сам да је завршио  вишу школу, да се настанио у једном пограничном месту, да се оженио...Никада није дошао  <на обележавање матуре > - ни на десетогодишњицу, двадесетогодишњицу. 
        Никад га нисам питао где је завршио основну школу. Имао је деду по мајци у близини вароши у којој смо матурирали. Становао је у центру. Био је дете разведених родитеља. Имао је и неког полубрата, склоног алкохолу, вагабунда, који се повремено појављивао у вароши (касније сам га виђао у центру Београда - пре десетак година, сасвим случајно; сећао ме се, али се нисам усуђивао да га питам за полубрата; да ли је жив; откуд у Београду?) 
       Не бих могао рећи да ми је  био наклоњен, нити ико од другова из разреда. Били су уображени, били су комплексирани...Каква смо ми били генерација, какви школски другови? Да знам број његовог телефона одмах би му телефонирао, или ма ком другом из нашег разреда. Погубили смо се после завршетка матуре; или првих година студија -  када смо једни друге избегавали; зашто? какав смо ми свет? Никада га нисам повредио, ни запиткивао... 
         Зашто сам га сањао?... 


              Субота, 2. фебруар 2002. Око 10:20 ч) 

*

Устао сам око пола десет; скувао кафу. Леп је дан. Не морам да силазим у град. Треба да одем у куповину и купим  намирнице; ставим да се кува ручак. Да пробудим старијег сина (да учи). Да прионем на сређивање стана; лође, пре свега...Све дотрајале ствари треба бацити. Све сувишно...

            Нереду <у библиотеци, и овде у поткровљу > порасла је густа брада; треба је поткресати, обријати. Заборављање и потискивање, такође, напредна су сорта; напреднија од корова.

            Не купујем више дневне новине. Не јављам се, као пре, радо познаницима. Ревидирао сам телефонски именик. ..Необични, неочекивани метални звуци, плонк! Цијук кочница, бректање мотора градских аутобуса, или камиона...Лавеж пса. Рачуница најближих, лицемерје. Подлост. Неморал. Свега сам свестан. Ујутру је, и после нејасних снова, памет бистра, као речни вир... Жанрови; појмови. Брзо писање. Сујета неких есејиста, критичара. Треба спашавати сва искуства. Треба објављивати библиофилска издања....

*

11 :25. Вратио се из куповине; ставио да се кува ручак. (Леп дан.) (Пролеће ће ове године, изгледа, почети раније ? Хвала Богу!) Ко то хода по цреповима? На крову? Новине - ср. у боји. У праву сам што их не купујем. (Чекам да се скувају јаја. Д. рекао да га пробудим у пола 11, а, ево, не устаје!) Боли ме глава. Не много. Светлост је лек (за мене). Синоћ сам се искрено помолио Богу, који је изнад свију нас, за здравље најближих...Бележницу треба оставити отворену. Рашчистити радни сто. Не дозволити стварима да ме затрпавају...(Гугутке, и врапци, бољи су метереолози од званичних!) Надам се да ћемо решити породични проблем који имамо најдаље до јуна месеца о. г. Желим да моји стари родитељи пређу у  Б. и живе са нама. Јер о њима треба водити непосредну бригу. Све грешке треба поправити... Град је подношљивији за живљење старијих особа  од полуопустелих села...

            12 : 25 ч. Доручковао. Ручак се кува. Застала ми је кнедла у грлу од помисли на разговор између  жене (са којом  ћу живети ? у старости?)  и мог млађег сина. Таква помисао се јавила поводом оног што је рекла једном  ( <Једино ће он бити искрен према нама, кад остаримо > . )

            Главобоља. Светлост у лођи. Пробија се и у поткровље. (Прљавштина. Брзо напредује свуда; по поду; понајвише, ипак, у кухињи.)...

            Опробавао различите формате... Светлост лије...

            16 : 15 ч. Пробудио сам се пре 15 мин. Легао сам око пола два. Изнео сам у канте за смеће много празних флаша, тегли... Ставио у топлу воду многе прљаве поклопце; шоље... Масни жућкасти слојеви прљавштине...Болела ме глава, сад мање боли... Преостаје још да склоним тегле; да нађем за њих место; и да касније отпочнем довођење у ред пренатрпане лође. Шта све нисам нашао у остави. (Прозори су почели да труле!) Треба променити напукла стакла; што пре; најкасније до марта... (Зуби су ми пожутели од дувана.) Нико није звао. Дан је још увек леп. Залити фикус; то намеравао још док сам износио смеће (тада сам сипао неко винско сирће; грешка!)