Mačak sa planine Radan (2012) |
premestam
dogadjaje
jedan
po
jedan
natenane
u proslost
u uspomene prevodim
da ih tako sacuvam
da ih konzerviram
pa kakve ih ostavim
da ih takve nadjem
Ali avaj
cim je covek zatvorio vrata
okrenuo ledja
neka sila mocna
neka ruka vesta
sve to ispremesta
pa se ne zna pravila ni reda
po vaznosti svojoj
ne zna im se mesta
Usetam u proslost
s
vremena na vreme
da razgledam blago
cudom nekim poslagano
pa trazeci tako nesto vazno jako
ja zadjoh u predele nedirnute odavno
i ugledah gde lezi
odbacen i sam
davnog jednog zagrljaja trag
i nesto me kosnu
da pitanje stavim
cija je to ruka sto raspored pravi
Kako nesto vazno
zatureno bude
pronaci se ne moze- odnese ga vrag
a obicne stvari beznacajne male
kocoperno dizu
probudjene glave
Posle svega jasno mi je sada
da nikada
necu
ja razloga znati
sto se nesto izbrise
a nesto upamti.
Нема коментара:
Постави коментар