Александар Лукић
ПРЕЖИВЕТИ
Рано пролеће: за ручак
чорба од кисељака.
Да се преживи. Захтев.
Цена за кичму усправну.
Док је кисељака посна трпеза.
Никаква забуна појмовима,
јасно: јести! Каква упутства,
каква заврзлама: то важи код
реклама глобалних фабрика.
За брање кисељака – лист
по лист, не треба дозвола.
Природа помаже: изокола.
Јестиве биљке, дивље воће,
рибе, нај. Упркос силног
постигнућа урбаног човека:
ресторана за брзу храну,
преждеравања са ногу: тотал.
Лоптица на табли билијара,
мали избор: или у рупу или
о мантинелу: не гине. Просто.
Природа помаже, не бира.
Носи род. Не тамо, ни код:
пакуј ближњима за вечеру.
Ко не верује, а? Има их значи?
Остаће гладни: откуцава.
 |
| Може бити и наша застава. Ручни рад наше пок. мајчице Наталије Лукић (1932 -2002), Кецеља. Није дозвољено преузимање. |
Ко се досад није научио
памети, није касно да спозна:
прво и последње поглавље –
без бусања у груди: No. 1.
Природа почива безгрешна
у целини. Свачије место
зна где бива: вечна. Без: додај.
Под врбицом: мравињак.
У симбиози са жилама храста
под земљом бели тартуф зри,
краљевска храна опојним
мирисом призива јато мушица,
или дивљег вепра на гозбу.
У грму гнездо коса. Печат, за шта?
Шумску јагоду црвену, скрива густа
трава. Успеће. Није расла бадава: у
густиш залази човек. Једнако ко и другде.
Овлаш побројано: не у шифрама.
Природа не одузима лудама
повлашћено место. Поштује ред.
Овце јаловице – смотра:
играју коло. Уметност – срамота
рећи? Чорба од кисељака
на првом месту: преживети!
Преко реке изграђен
железнички мост.
Плитка вода, бистра.
Све се види: ко хоће!
Не уврежено мишљење,
но, тачно запажање:
крајеви и почеци
коцка склопљена.
= из необјављених рукописа српских песника
Нема коментара:
Постави коментар