Представник “Српске магазе“ Катарина Лазић учествовала је на међународној конференцији у организацији Европске Комисије на тему „Породична пољопривреда – дијалог ка одрживијој и отпорнијој пољопривреди у Европи и свету“, која је одржана 29. новембра 2013. године у Бриселу. Повод окупљања било је проглашавање 2014.године од стране Уједињених Нација међународном годином породичне пољопривреде.У првом делу конференције учесницима су се обратили највиши званичници Европске Уније у области пољопривреде и руралног развоја: господин Dacian Cioloş, ком сар Европске Уније за пољопривреду и рурални развој и госпођа Loretta Dormal Marion, Заменик Генералног директора Главне Дирекције за пољопривреду и рурални развој при Европској комисији.
Господин Cioloş је указао на значај који породично организована пољопривредна производања има за Европу. Он је истакао да је управо породични дух оно што ову пољопривреду чини отпорном на многе изазове са којима се суочава и да је
она као таква кључ развоја руралне економије. Породична пољопривредна
производња, по њему, треба да буде модел организовања руралних средина.
Нагласио је да треба искористити ову годину да се укаже на значај
породичне пољопривреде за очување и развој руралних средина и позвао је институције да се боље упознају са сопственом стварношћу, односно шта за сваку од земаља широм света представљају породичне фарме. Посебно значајним сматра да се јачањем породичних газдинстава утиче и на јачање
безбедности хране, као и да се пољопривреда никако не може одвојити од
животне средине, а ни сами пољопривредници.
José Graziano de Silva, Генерални директор ФАО-а изнео је очекивања УН и ФАО-а у погледу обележавање 2014. годином породичне пољопривреде. Истакао је да породична газдинства нису само део проблема, већ и део решења, посебно у погледу безбедности хране.
Навео је да породичним фармама треба помоћи да испуне своје потенцијале и
то кроз различите видове помоћи: техничку помоћ, инвестиције,
подстицање и јачање повезивања у асоцијације и задруге итд. Важну улогу и
значај у породичним газдинствима признао је женама, називајући их
кичмом фарме, коју треба ојачати и учинити препознатим фактором утицаја
на одрживост и организацију.
Своје виђење породичне пољопривреде у контексту сопствене земље изнела је Њено Краљевско Височанство Принцеза Тајланда Maha Chakri Sirindhorn.
Она је породичну пољопривреду описала као производњу малог обима која
углавном служи за подмирење сопствених потреба, где се вишкови продају
на тржишту. Мали пољопривредници ову делатност обављају на својој земљи
уз очување сопственог наслеђа. Изазови са којима се суочавају су:
недовољно земљишта за пољопривредну производњу; недовољно новца за
инвестирање у цео циклус пољопривредне производње; недовољно знања о
модерним технологијама у пољопривреди; висок ризик пољопривредне
производње (поплаве, ерозија, штеточине и болести...); смањење величине
породице, млади углавном траже послове изван фарме; недовољан додатни
приход кроз додатне активности (производња готових производа,
занатство,...). Као неке од предлога за одговарање на ове изазове навела
је: коришћење малих поседа на ефикасан и ефективан начин; организовање у
задруге; сарадња локалних стручњака са локалним лидерима; коришћење
алтернативних извора енергије итд. На Тајланду је на снази расподела
земљишта на следећи начин: 30 % заузимају резервоари воде у виду језера,
30 % су пиринчана поља, 30% остали усеви, а 10 % насеља.
Изузетно запажен и бурно пропраћен наступ имао је господин Carlo Petrini,
председникмеђународног покрета Slow Food. Породична пољопривредна производња
малог обима по њему је одлична прилика за човечанство. Више пута је
истакао да породична пољопривреда није проблем, већ добра прилика и да у
том смислу 2014. годину треба заиста славити као годину породичне
пољопривреде. Са његове тачке гледишта, институције траба да уче од
малих фармера, а не да им намећу инстант знање. У јеку економске и
еколошке кризе, које још увек трају и чије лоше праксе се и даље не
заустављају, породичну пољопривреду види као нову парадигму која нуди
решење за нови миленијум. Драгоценим својствима сматра то да је
породична пољопривреда укорењена локално, а уз то носи у себи и локалну
традицију и наслеђе. Она ради у интересу друштвене кохезије. Са дозом
ироније, као да је хтео да пошаље поруку у корист подршке породичним
фармама, рекао је да породична газдинства не треба гледати као на претњу
у смислу преузимања тржишта, јер по обиму производње немају намеру да
извозе и тако освајају страна тржишта. С друге стране, људи у свету су
све више заинтересовани за где се, на који начин и од којих сировина
производи храна коју конзумирају.
Први део конференције је затворио заменик председника светске трговинске компаније Унилевер, господин Miguel Veiga-Pestana. Он је описао рад своје компаније, која је присутна у око 190 земаља света и која заступа 400 светских брендова као што су Knor, Lipton čajevi, Ben
& Jerry и сл. У свом пријемчљивом обраћању рекао је да живимо у VUCA
свету (volatility, uncertainty, complexity and ambiguity) – свету нестабилности, неизвесности, комплексности и двосмислености.; да свакодневни раст популације узрокује и пораст потребе за прехрамбеним намирницама. Нагласио је да они годишње откупе 7,5 милиона тона
пољопривредних производа, а да 50% сировина у њиховом промету долази из
пољопривреде. Од тога највише откупљују црни чај (12%), парадјз (6%),
црни лук (5%) итд. Такође, откупљујући млеко за свој Ben &Jerry
сладолед, промовишу концепт „срећне краве“. Активни су у партнерствима
која промовишу очување животне средине као што је WWF.
Учесници су затим подељени у 3 групе према радионицама које су се одржавале паралелно, и то:
1. Најбољи примери у породичној пољопривреди
2. Приступ новим технологијама и истраживањима
3. Модели организовања јаких породичних фарми
Након двосатних радионица, учесницима су представљени закључци радних
сесија и позвани су да коментаришу наводе или да поставе питања
званичницима. Свој допринос развоју дискусије дао је и ЊКВ Чарлс, Принц
од Велса, обративши се путем видео поруке. Европска Комисија је угостила
преко 400 учесника конференције из Европе и света. Доста пажње је
посвећено схватању и примењивању концепта породичне пољопривреде у
земљама Африке, Азије и Јужне Америке. Било је корисно чути са којим и
каквим се све изазовима сусрећу фармери у овим земљама, а који су
углавном непојмљиви за услове који владају у Европи.
Остаје да се види колико се за овај сектор пољопривреде може учинити
проглашавањем и обележавањем 2014. године као међународне године у част
породичне пољопривреде.
Најчитаније
- Сајмови, изложбе: "ДУДОВИЦА 2011" - старе расе, добра храна и народна радиност!
- Сајмови, изложбе: Београдски сајам етно хране и пића
- Село: "Манифестације - пут ка развоју и препознатљивости руралних региона"
- Сајмови, изложбе: Фестивал зимнице у Коцељеви
- Моба: На Рајцу додељене плакете за развој села
Моба » Прочитајте - Српска Магаза у Бриселу
Нема коментара:
Постави коментар