У ПОРТИ шабачке цркве Светих апостола Петра и Павла, одржана је промоција романа "Књига о храсту" Јанка Вујиновића. Пред многобројном публиком и свештенством, о књизи су говорили академик Матија Бећковић, др Миодраг Матицки, филолог и песник Милан Лукић, док је фрагменте књиге публици дочарао драмски уметник Љубивоје Тадић.
"Књигом о храсту" Вујиновић је испевао поему о свом завичају, истакао је Бећковић и додао да је ова обимна књига у којој ниједна реч није случајна ни сувишна, писана са великим стрпљењем и љубављу.
- Она личи на оне књиге отворене форме које никада не могу да се заврше. Када је ових дана требало да се додели једна важна књижевна награда, ови књигу награда је заобишла, јер су казали да нису знали у који књижевни род да је сврстају. А та примедба је, у ствари, била и најбоља препорука да је награде - рекао је Бећковић.
Описујући Вујиновићеву књигу као сагу о Великом рату, Матицки је истакао вешто комбиновање више стилова нарације.
- Вујиновићево виђење Великог рата није израђено као пут кроз историју од сарајевског атентата до пробоја Солунског фронта, како бисмо очекивали, већ је реч о понирању у судбину народа оличеног у храсту, о његовој трагичној судбини да буде запаљен од освајача. Он и данас тиња и уме да се разгори - рекао је др Матицки.
Аутор је изразио наду да ће управо у Шапцу "Књига о храсту" бити с пажњом читана и тумачена, јер се у највећем делу романа говори о овом крају. Вујиновић је шабачкој публици најавио могућност наставка романа.
- Овде је све толико натопљено историјом да, где год се зачепрка, може се открити део ње. Говорити о историји у граду који је један од највише страдалих места у Првом светском рату, али и у Другом, изгледа ми сувишно - рекао је Јанко Вујиновић.
ПЕСНИК И ПРОЗАИСТА
Као песник и прозни писац, Вујиновић је до сада објавио седам књига, писао је за радио и телевизију, а аутор је и великог броја књижевних радова. Његове књиге превођене су на пољски, македонски, румунски, а књижевне радове објављивао је на енглеском, руском, пољском, немачком, румунском, мађарском, хебрејском, шведском и македонском језику.
Шабац: Поема завичају | Култура | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар