Тирада Михаља Бимба, пуна оптужби и омаловажавајућих тврдњи на рачун блискоисточних избеглица, мотивисана је незадовољством што новац не стиже из Београда
Кањижа, Суботица – На сајту општине Кањижа јуче је освануо текст под насловом „Став локалне самоуправе о мигрантима”. Реч је о излагању градоначелника Михаља Бимба које врви од безмало расистичких погрда упућених мигрантима, о којима овај доктор ветерине говори као о „странцима који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе” и који су „оскрнавили наша гробља, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке”. За тешке оптужбе није изнео ниједан пример или доказ, али је зато узео у одбрану свог страначког колегу и претпостављеног, Балинта Пастора, који је, по Бимбовом мишљењу, назван расистом само зато што се залагао за заштиту интереса грађана који живе овде.
Бимбо је рекао да је су се у протеклих 40 дана челници општине седам пута састали са представницима покрајинске и републичке владе у вези са питањем миграната, али, иако је прошло већ готово две седмице од последњих договора око измештања миграната из центра места, у општину Кањижа није стигао ни динар помоћи из републичке касе. – Схватили смо да је локална самоуправа остала сама по том питању. Осим обећања ништа нисмо добили. Све што је урађено до сада у одржавању реда и чистоће урадили смо из сопствених средстава на штету нашег буџета. Морам да нагласим да локална самоуправа за решавање овог проблема нема овлашћења, финансијских средстава ни радне снаге, нити је предвидела у буџету ова средства. Решавање овог проблема је надлежност републике, али она не реагује на наше проблеме, рекао је др Бимбо.
Озлојеђеност због недостатка новца и финансијске помоћи републике нису једини проблем који мучи Бимба. „Свакодневно аутобуси миграната из Прешева и Суботице стижу до Кањиже са мигрантима који су оскрнавили наша гробља, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке. Нека сви погледају шта су у последњих месец дана урадили ови странци, који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе. Међутим, изгледа да новац имају и изгледа да је то суштина”, изнео је свој отворено дискриминаторски и расистички став председник кањишке општине. Иначе, на сајту општине Кањижа, у биографији др Бимба, о чему је „Политика“ већ писала, стоји да је 1956. године, након револуције у Мађарској, као дете добио азил у Србији.
Са позиције првог човека општине др Михаљ Бимбо закључио је да Србија не може да заштити своје грађане и пореске обвезнике северне Бачке и додао да „изгледа да судбина Мађара и других националности не интересује надлежна лица. Народни посланик Пастор Балинт је проглашен расистом, јер се залагао за заштиту интереса грађана који живе овде”, каже Бимбо, који је и на овај начин устао у одбрану партијског колеге. Обраћање је завршио претњом да ће мештани закон преузети у своје руке: „Будите спремни за онај случај када ћемо вас замолити да изразите своје незадовољство заједно са нама! Бојим се да морамо узети у своје руке решавање ове несрећне ситуације. На крају крајева, треба да учинимо наше окружење, наша села подношљивим за живот”.
Роберт Лацко, председник Скупштине општине Кањижа, каже за „Политику” да ни након обраћања др Бимба јавности новац за Кањижу из републичког буџета није уплаћен. На Вашаришту, простору на улазу у Кањижу, од пре неколико дана Комесаријат за избеглице поставио је два већа шатора, обезбеђени су санитарни контејнери, вај-фај, као и снабдевање животним намирницама, лекарска нега и услуге преводиоца и овде борави око хиљаду миграната. – Мигранти сада заиста имају основне пристојне услове за живот, каже Лацко, али наглашава да је проблем што они који одлазе обично за собом оставе све сломљено и разрушено. – Ако сматрате да је став локалне самоуправе према мигрантима оштар, треба са нама да проведете 24 часа. Они се овде мењају сваки дан, а ми који остајемо треба све ово да преживимо и изнова сређујемо. Нисмо добили ни динара за одржавање овог кампа нити за чишћење и гомиламо рачуне, који за сада износе око шест милиона динара – каже Лацко.
У исто време на простору суботичке напуштене циглане, предузеће „Водовод и канализација” је на оспособило стари бунар и из њега може да се користи техничка вода за основне хигијенске потребе. Активисти Црвеног крста деле воду и храну за око сто миграната којих у сваком тренутку има у циглани. Међутим, постављање санитарног контејнера до даљњег је онемогућено, како је објаснио градоначелник Јене Маглаи, док се не реше имовинско-правни односи на простору циглане. – Морамо да сачекамо да се оконча стечај и да решимо питање власништва и тек након тога можемо да обезбедимо прикључак за електричну енергију и рад санитарних контејнера – каже Маглаи. Према његовим речима, Суботица за сада није тражила додатан новац од републике, јер није ни имала великих трошкова око обезбеђивања основних услова за мигранте и за сада је највећа ставка одржавање хигијене простора око циглане, али и око железничке и аутобуске станице. А. Исаков
------------------------------------------------------------------------------
Стефановић: Према мигрантима се добро поступа
Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије изјавио је јуче да је од 1. јануара ове године кроз Србију прошло 90.000 миграната и да је полиција у потпуности у могућности да контролише безбедност и сигурност наше територије.
„Дневни број избеглица које уђу у Србију варира, али се дешава да то буде и 2.000 људи. Највише њих одмах напушта нашу земљу. Према онима који се задржавају, поступа се добро и сви су задовољни у том смислу. Нисмо имали ниједан инцидент између домаће популације и миграната. То нас доста кошта, због чега ћемо разговарати са међународном заједницом на различитим нивоима, како би било настављено финансирање прихвата миграната и обезбеђивање хране и медицинске помоћи”, рекао је Стефановић.
Он је најавио да ће Србија радити на проширењу капацитета за прихват миграната, али је додао да би решење требало тражити на нивоу целе Европе.
„Почели смо израду акционих планова, јер морамо да видимо докле можемо да издржимо у смислу броја избеглица које можемо да контролишемо. Решење би био шири акциони план на нивоу целе Европе, да бисмо знали колико људи може да буде примљено, скућено и колико њих може да се запосли. Хоћемо да будемо део решења овог проблема, али капацитети Србије не могу да се мере са земљама Европе”, оцењује Стефановић. Д. С. В.
------------------------------------------------------------------------------
Јанковић: Апел против нетолерантних изјава о мигрантима
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић позвала је јуче носиоце свих јавних функција у Србији да у изјавама о мигрантима покажу солидарност и толеранцију, какву иначе показује највећи број грађана Србије.
Она је, у писаној изјави, носиоце јавних функција позвала да се у изјавама о великом броју миграната који пролазе кроз Србију, уздрже од паушалних и нетолерантних оцена и тврдњи које би могле унети непотребну узнемиреност код грађана.
Повереница је истакла да највећи број грађана Србије показује велику солидарност и спремност да помогне избеглицама из Африке и са Блиског истока „добрим делом зато што и сами разумеју несрећу која је те људе натерала да напусте свој дом”. Танјуг